apliecinājumsB2
іменник/ˈapliet͡sinaːjums/1. відміна · чоловічий
Переклад
підтвердження, засвідчення
Визначення
Підтвердження, доказ.
Оригінал латиською
Apstiprinājums, pierādījums.
Словоформи
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| Називний | apliecinājums | apliecinājumi |
| Родовий | apliecinājuma | apliecinājumu |
| Давальний | apliecinājumam | apliecinājumiem |
| Знахідний | apliecinājumu | apliecinājumus |
| Місцевий | apliecinājumā | apliecinājumos |
| Кличний | apliecinājum | apliecinājumi |
Переклади
- Englishconfirmation, certification, attestation
- Русскийподтверждение, удостоверение
- Lietuviųpatvirtinimas