inficētB2
дієслово/ˈinfit͡seːt/
Переклад
заразити, інфікувати
Визначення
Спричиняти інфекцію; бути причиною інфекції.
Оригінал латиською
Izraisīt infekciju; būt par infekcijas cēloni.
Словоформи
Теперішній
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1-ша особа | inficēju | inficējam |
| 2-га особа | inficē | inficējat |
| 3-тя особа | inficē | inficē |
Минулий
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1-ша особа | inficēju | inficējām |
| 2-га особа | inficēji | inficējāt |
| 3-тя особа | inficēja | inficēja |
Майбутній
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1-ша особа | inficēšu | inficēsim |
| 2-га особа | inficēsi | inficēsiet / inficēsit |
| 3-тя особа | inficēs | inficēs |
- Інфінітивinficēt
- Наказовийinficē
- Наказовийinficējiet
Переклади
- Englishto infect
- Русскийзаразить, инфицировать
- Lietuviųužkrėsti, infekuoti