izķēmotC2
глагол/ˈizceːmuot/
Перевод
изуродовать, испохабить
Izkropļot (1).
Исказить, изуродовать (1).
Настоящее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | izķēmoju | izķēmojam |
| 2. | izķēmo | izķēmojat |
| 3. | izķēmo | izķēmo |
Прошедшее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | izķēmoju | izķēmojām |
| 2. | izķēmoji | izķēmojāt |
| 3. | izķēmoja | izķēmoja |
Будущее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | izķēmošu | izķēmosim |
| 2. | izķēmosi | izķēmosiet / izķēmosit |
| 3. | izķēmos | izķēmos |
- Инфинитивizķēmot
- Повелительноеizķēmo
- Повелительноеizķēmojiet
- Englishto disfigure, to deface, to mangle
- Українськаспотворити, понівечити
- Lietuviųišdarkyti, subjauroti
- izkropļotисказить