traucēklisC2
іменник/trˈaut͡seːklis/2. відміна · чоловічий
Переклад
перешкода, завада
Визначення
Те, що заважає (1).
Оригінал латиською
Tas, kas traucē (1).
Словоформи
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| Називний | traucēklis | traucēkļi |
| Родовий | traucēkļa | traucēkļu |
| Давальний | traucēklim | traucēkļiem |
| Знахідний | traucēkli | traucēkļus |
| Місцевий | traucēklī | traucēkļos |
| Кличний | traucēkli | traucēkļi |
Переклади
- Englishobstacle, hindrance
- Русскийпомеха, препятствие
- Lietuviųkliūtis, trukdis